трамвај двојку и предивно вече
кад код коња седели смо сами,
поред нас док река људи тече.
Калемегдан крије наше тајне,
летње шетње и бесане ноћи,
Дунав тече не марећи за нас
у свитање Сава ће му доћи.
Врх Авале сунце обасјава
Ташмајдан се кобојаги буди,
не би од’о ником нашу тајну –
будну ноћ што Теразије љуби.
Топчидерска звезда засијала
крстом светим Ваведењског храма,
Скадарлија разум ми помути,
у студењак отишла си сама.
Конобар се нешто узвртио,
виолина све ми тише свира,
а ни руке више не слушају
док на главу гурам “Три шешира”.
Покупише мене маслинари
на Бањицу да се салутира
"а клеца ми слабашно колено"
петокрака спаде са шешира.
Нема коментара:
Постави коментар