откуд да сте још увек живи,
када сам вас давно поклонила илузији,
њена бесмисао да вас изјалови.
Неостварени снови моји
куда сте баш данас кренули,
као да не знате шта срце таји
и постаде пусти камен кога су обманули.
Неостварени снови моји
чему поново хрлите,
зар мислите – на туђем рамену ничу спокоји,
узалудно док наду у неком другом тражите.
Беху ли то снови, недосањани,
о животу у љубави?
Нема коментара:
Постави коментар