Да ли да наградом
Да ли казном зовем
Тај одраз давне жеље у очима
Жеље – слијепе за све осим
Себе саме
И узалуд промичу
Слике линијом живота
Док тијело опстаје храњено само
Мишљу и жељом
И вријеме почиње да тече
Сумануто
Тек кад се у оку огледа лик жеље
А тијело прсне –
У тренутку чисте среће.
Нема коментара:
Постави коментар