Уцвале руже од живота желе сви,
Сваки тренут среће да ми уловимо
И заборавимо на све друге ствари...
Дланом да ухватимо сву месечину
А онда је несебично поделимо,
Да осетимо благодет у том чину,
Станимо у трену кад се веселимо...
Ценимо дан од чеканог кад дâ мање,
Живимо кô да сутра биће смак света,
Бити ил' не бити – шекспирско питање,
Ал' живи - кô Човек са срцем детета.
● С руског препевао Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар