И погледи се сретну кô две васионе
Знаћу у часу, у трептају вечном
Све чежње ће у пољуб да се склоне
Једном кад ми бану дланови твоји
Већ знаћу сваку им линију живота
Јер у теби од искона мој сан постоји
И све се већ десило изван свих грехота
Једном кад ми бану осмех и реч твоја
Знам, с тобом ћу умети да ћутим
И ткаћемо ћилим без пређе и разбоја
Без вида твоју лепоту док слутим
Једном кад банеш све већ биће јуче
Јер коме смем рећи – желим да љубим
И онда ћу само кô рањено куче
Да цвилим што те пре сусрета губим
Но једном ћеш доћи нових зора пуна
Расути по мени дане место косе
И ноћи кад блиста кô дукат нам луна
Доневши за мене чуване заносе
Нема коментара:
Постави коментар