И расула мирисе пурпурне
Док ме мушки твоје очи кроте
И кафене усне жудно се примичу
Умиљато откопчах душе твоје ноте
Живот је сан досањан!
Кад сунце отвори прозорска крила
Разгрне смутње што их је самоћа крила
Живот је песма!
Богата пољана пшенице вршна
Знојава запара сена угрејаног
Засвирала је жица
Одјекну глува улица
У подне врелога јуна
Нема коментара:
Постави коментар