Ископаћу ти те твоје очи тако
Да ме не гледаш више њима,
Јако, дубоко и лако,
Да не посежем за њиховим
Плаветнилом
И за свиме што се у њима скрило.
Рекла је,
Згромићу те рукама голим,
Јер ми твоје неверно срце не да мира,
Да покажем свету колико те волим
Јер другачије не умем да се браним
Ни речима, ни делом својим,
Не могу проникнути у тајне твог свемира.
Рекла је,
Желим слободу у твојим мислима,
Да запоседнем доброту ветропира,
Док газим те босим стопалима
Нежност не тражи од мене,
Обесни сан од мене скаче,
Гутам сенке по зидовима,
Док у мени сво небо плаче
За твојим додиром,
За твојим уснама!
Рекла је…
Нема коментара:
Постави коментар