Колуту магле
И вјетра снаге
Бура емоција
Ме је водила
У данима бола
Осмијех није
Силазио са усана
У данима среће
Опрезност
Ме је чувала
Срцем сам слушала
И душом осјећала
Пловило је негдје
У мислима
Да читав живот
У стих може стати
И док једрила сам
Морима пустоши
Гледала сам траг људскости
У маси окупљених душа
Празнину
Сам осјећала
И знала сам да
Је парадокс
Негдје близу одговора
У пјесму стаје
Све што је лијепо
А лијепо је све
Што је у души
Пјесма ме је сахранила
Јер са последњим
Стихом
Истекла је и
Последња кап љепоте.
Вриједило је живјети.
Нема коментара:
Постави коментар