Да Ти аура у ноћи блиста
И да у души тајни сјај оста –
Драгуљни блесак скривен у камен
Дрхтим од слике – Танатос зове
Негва злог трена гори јаросна
Уловљена је игра радосна
У канџе змаја – муње сурове
Осетих кобни отровни теснац
И у часу злом снова видех лом
Тешке Ти ране браздају телом
А трпиш стамен кô камен станац
У станцу дања невидна бура
Ноћу сја бујна кô дуге сена
Кишна, сунчана, густа пламена
Песма истинa – сјајна аура!
Нема коментара:
Постави коментар