Видео сам те,
на Карловом мосту тог снежног јутра,
док су пахуље красиле врхове двораца и мостова,
а ти у бунди од нерца стајала си, у небо гледала...
Пахуље, прамен косе су ти красиле
на руке мале пале – таман толико
да их можеш са свих страна
сагледати, још више се замислити.
Тражио сам те у златном Прагу
у пивницама и винаријама
по Карловим варима и старим кафанама,
поред реке и старог моста
где смо се први пут видели...
Враћам се у Праг,
опет тражим своју грлицу,
али као велом тајне прекривено је све
сем очију твојих што на њих
ашик ми оста да ме прогони до краја живота.
Нема коментара:
Постави коментар