И потоњег греха
Окове векова истопи снагом дечијег смеха
Разгали ватре у грудима
Још незрелим за воће рајског цвета
Наручјем надстрешнице прави
Лутајућем духу претка
Преноћи – у сузи на образу војника
Пробуди се у души путника намерника
Занесен тајнама скорог зрења
Семе покриј звоном долазећег поколења
У обзорју бременитом крила тек настају
Нови се са старом материцом растају
Нема коментара:
Постави коментар