нијесам гасио, пустио сам да гори,
да се одједном у пепео и прах
све што смо имали одједном претвори.
Кад си запалила ноћ горео је и глас
којим сам говорио, узалуд, да те волим,
за ту љубав није постојао спас
и пустио сам и њу да у пламену изгори.
Сада сам ето, сам и ти си опет сама,
није изгорела ноћ... Пред очима нам тама.
Нема коментара:
Постави коментар