Марко Мозетић | НОКТУРНО

Обриси ноћи,
киша која шапуће,
машта.

Дан као сећање,
сан као странац,
чежња.

Пакет жеља,
пуж је поштар,
нада.

Јутро које свиће,
мозак који тоне,
ништа.