Да ти на длану никнем из плодоносне
Клице, из које ће гени да оживе
У последњој бразди - спасоносне.
Наслути ме у тој жили куцавици
Да разиграм била, ватром их зажарим
Врело да потече у сталој капљици
Надру сладострасти, поглед ти озарим.
Кад задрхтиш стрепњом, уморних дланова
И сећањем оживиш сенке на зиду
Кад пламени сјај из раскошних снова
Затрепери оком и згасне у виду
Наслути ме тада у преслатком миљу
У екстази звука, мирисном босиљу.
Нема коментара:
Постави коментар