Сломе тишину разуздани гласови,
Камени, љути, сујетни басови,
Језиве похоте, женски кикоти,
Режисер трља руке. Маса се креће...
Одлазе, долазе, круже и пролазе,
Сродан, тај мрак, у зеници носе,
У гордом бијегу, чедност пљују
Колико људи ноћас пати, умире...
Нема коментара:
Постави коментар