Сунчица Радуловић | ЛОВАЦ И ЛОВИНА

Вребаш ми звук потпетица
и цурење клепсидре,
да ништа претвориш у танано нешто.
Kротиш дрхтаје ових слабина,
да би се од ловца претворио у ловину
чежњиве пути.
Заробиш поглед који је силно хтео
да буде ничији,
и пустиш да будем слатко своја.
Слободом ме преобразиш у робињу
и чувара твојих жеља,
до којих чудесном пречицом стижем.
Погледом као ласом
на површину извучеш и отмеш
последњу мрву путене чедности
и извајаш своју богињу греха.