огрнута сенком бокорастог грања
низ падину меку и долове равне
што у крилу младих, јасенова спава.
У крошњама њише сновље издневано
саливено сводом беличастог трага
и зашуми лишће ветром прошарано
у повоју једног, назирућег дана.
Загрлила светлост растопљену плавет
раширила руке тек распуклој зори
па сакупља росу по ивици неба
у одбљеску дана, што се кришом роди.
Нема коментара:
Постави коментар