Драгош Павић | ТРАГОВИ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






23. март 2018.

Драгош Павић | ТРАГОВИ



Не могу трагом у нетрага
јер се изгубио безгласно
у сивилу прошлости.

Не могу ни трагом дедова
јер су без трага оставили
потомке да трагају,
а трага нема.

Не могу трагом ни у бесмртност,
јер само трагови воде у трајање
и опстајање до пуног смисла
и славске иконе која је благослов кућишта,
имена и сржи опстанка
огрнутог временом у коме могу
да се поклоним даровима неугаслих
имена мојих предака.

Не могу трагом ни у прошлост ни
у будућност јер трагови нису навикли
да унапред буду исписани.

Не могу ни ја да оставим трагове
за моје потомке јер сежу само
до колена а ноге додирнуле дно
па по угаслом времену
и мраку корачају везаних очију
да после чикундеде избрише трагове.



Нема коментара:

Постави коментар