Модри се небо Месечина капље Густа Ноћ се спушта Тиха, пуста Искре небеске Злате се у тмини Срмом ткају вео планини Крикну птица белоглава, прелете Чека жртве, с месечином се стопи Тишину попи И опи Све стазе скривене И мене, и мене. Опширније
Нема коментара:
Постави коментар