"Види овог шерета.
Пет - шест
девојака из театра,
ма летећеш, брајко, кроз прозор (с решеткама),
ма летећеш, брајко, кроз прозор (с решеткама),
а не кроз врата!
Мангупе!
Отеро ми чланице,
свуд севају варнице...
па остаћу без трупе!"
Мангупе!
Отеро ми чланице,
свуд севају варнице...
па остаћу без трупе!"
Прети
ми режисер ногом у тур,
каже да јој ансамбл због мене штур.
"Види, само мушки!"
Уверавам је да није тако,
мене од њих мрзи свако -
"Добићеш, деране, по њушки! - рече ми...
каже да јој ансамбл због мене штур.
"Види, само мушки!"
Уверавам је да није тако,
мене од њих мрзи свако -
"Добићеш, деране, по њушки! - рече ми...
После
разговора додаде да ме је сита.
Сада с једном мушљам, нешто, испод жита...
Али за то не сме да се зна.
Кад би у ком случају чула,
толеранција постала би нула
и ја бих... па, најблаже речено, допливо до дна.
Сада с једном мушљам, нешто, испод жита...
Али за то не сме да се зна.
Кад би у ком случају чула,
толеранција постала би нула
и ја бих... па, најблаже речено, допливо до дна.
Свели смо рачуне,
попустили струне,
и сад идемо даље...
С колегиницама само пословно,
то што кажем мислим дословно...
Види! Она мала ми сигнале шаље...
Шта ћу сад?
Ма, нек иде, још увек сам млад!
попустили струне,
и сад идемо даље...
С колегиницама само пословно,
то што кажем мислим дословно...
Види! Она мала ми сигнале шаље...
Шта ћу сад?
Ма, нек иде, још увек сам млад!
•Марко Чоњагић, рођен 15. августа 1998. године, живи у Сремској Митровици.
Нема коментара:
Постави коментар