Миле Албијанић | ДА ЛИ ОСЈЕЋАШ Н

Осјећаш ли дa тетоважу као каном
на грудима твојим
правим
дахом
кроз нерватуру латице ириса
ил крила ноћног лептира
поленовим
финим
прахом…

Осјећаш ли да
док сањариш и сјећаш се мојег мириса,
на сами вршак твоје пупке
десне
са шест хиљада километара даљине
мој пољубац као муња,
хоће да
тресне…
да ли
мазно помишљаш како лијеву остављам,
за врелог љета дане
да заједно са тобом цијелом
у моја уста
стане…

Осјећаш ли да
читавим тијелом жмарци ти миле,
ти слатки срси
а да кожа ти је као од свиле
док моја мисао косу ти мрси...

Осјећаш ли да
много истине има следећа рима
душе су нам исте
кад спојимо чела
једна силна душа
а два ситна тјела...

Осјећаш ли да
страсно жудим
да сву своју снагу у те саспем
да тихо лудим да ти у крилу склупчан
слатко
заспем…