и не знам ко ме је опио тад
да л` ласкаво јутро и сунца жар
или у оку твоме жудње глад.
Била сам ти дар пролећа једног
кап што ти је росила чело
вода која те напоји жедног
босиље по грудима полегло.
Били смо дарови пролећа тог
мирисао по нама јоргован
спајали трен у трен нерасудног
сна, у ком је жар истока сниван.
Нема коментара:
Постави коментар