до појаса усред глиба,
окоштале грудне кости
у нарамку тешких брига.
Кроз каљугу развучена
отворена плава вена,
разуздана крволипти
ужарена морска пена.
Избезумљен у простору
кроз прашуму тумарање,
нигде сунца нит месеца –
правог пута нестајање.
У невиду безличноме,
расцветана очна мрена
замагљеног хоризонта,
од хероја хладна стена.
Домородно добовање
у подземљу разигранo,
из корења затрвено,
хладном земљом заоранo.
Кроз крваве убраздине
ерупција горке жучи,
затупљеног раоника –
до суштине не докучи.
Svaka čast,svaka reč,svaki stih,svaka strofa,izazva reku suza,sve je tako dragi naš pesniče.
ОдговориИзбриши