Можда још увек не буде касно
И можда савести не буду суђења
Тад слику ћеш видети чисто и јасно
Боље се покај пре горког кајања
И врати на време све дугове прошлости
Тад казна ће бити мањег трајања
И можда ћеш душу спасити пропасти
Пре но што осудиш, боље опрости
И одбаци мржњу што гајиш у грудима
И пакости ситне и крупне подлости
И онда се можеш надати чудима
Пре но што узмеш, боље да дајеш
И служи боље нег' да господариш
Важно је како а не колко трајеш
Јер и док си млад – и онда стариш
Боље да заплачеш нег' да се подсмеваш
И достојно изгубиш но прљаво победиш
За добро бори се, немој да оклеваш
И злом као мачем немој да повредиш
Нема коментара:
Постави коментар