као да је сав песак сахаре и вода амазона
у њој и твом блаженом лицу које одолева
ветру и искушењима времена
из усана ти црпим нектар
а следећег тренутка заснивам етиду
плешући прстима по амфитеатру твог тела
канонада у позадини
рат је, подсећају нас промрзли људи
под оружјем
сунце још није зашло
и бунило обузима напречац
гледамо у даљину, на другу обалу реке
до нас допиру јауци и сећање
али нама није хладно
и верујемо у етику страсти
Нема коментара:
Постави коментар