Бојана Весин – ЗАГРЉАЈ КАКТУСА

Довољно сам далеко да бих ти био близу.
Ту сам.
И када ме нећеш.
Ја сам онај који уме да прелети светове,
Да зауставља време и отапа
Преостале леднике Арктика у твојим грудима...
Умем да говорим немо и љубим без додира.
Знаш да имам твој Глас (у мени) и
Обећање које ти не обећавам јер, Знам да ће бити:
Загрлићу те –
Тако да све твоје иглице остану на моме телу,
Тако да осетим сав бол који не желим теби,
Тако да и крв потече ако треба...
Тако да осетиш спокој и пожелиш да траје.
Помешаћу наше сузе и
Носити на себи твоје трње
Уместо тебе.
Ти само буди и остани Цвет.
Ја ћу издржати и поднети баш све
– Јер желим да зароним у твој поглед
И изгубим се у теби.
У себи...
                     твоје пустињско Сунце