Данијела Трајковић | ВЕТАР И КИША – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






27. април 2018.

Данијела Трајковић | ВЕТАР И КИША



Ветар је осетио мирис кише у даљини
Тек наслутио
Пожурио је за њом
Чекај, кишо, хоћу да се окупам
У твоме пљуску
– Шта, не чујем те добро, јеси ли то ти, ветре?

Киша је пљуштала у даљини

Чекај, кишо, хоћу да се огледам
У твојим потоцима
Да се уверим да нисам невидљив
Киша се трошила у даљини
Над сувом земљом

Киша је ударала по лименим крововима
У ритму древних азијских ратника
Осетила је топот ветра у даљини
Тек наслутила
Чујеш ли ме, ветре, дођи, хоћу да ми милујеш лице
Да се уверим да не плачем
– Шта, не чујем те добро, јеси ли то ти, кишо?
Дођи, ветре, да ме умириш својим немиром  

Ветар се трошио
Пустошећи лево-десно



Нема коментара:

Постави коментар