Димитрије Живановић | ТМА

Кад заклопим очи уснијем врисак,
Однекуд се зачује вранца кас,
На души остаје један снажан тисак,
У срцу осјећам да куцнуо је час.

Грчење лица и невољна душа
Пред галопом коња остаде сад.
У срцу остаде једна тамна суша,
А по утроби само угарак и чађ.

Обезглављен бјежим од животног суда,
И рзава коња што долази из сна,
Бјежао бих али не видим пута,
Јер у моме срцу надвладава тма.

Преда мном стаде странац у ноћи,
На препад стегну ми душу, одузе зрак!
Тијело се згрчи у хладноћи,
Пред очима само остаде мрак.

Клони ме се странче,
Одлази из мога тмурнога сна,
Угаси свјетлост ти небески мраче,
У мојој души нек остане тма.

Кад заклопим очи уснијем врисак
Однекуд се зачује вранца кас,
На души остаје један снажан тисак,
У срцу осјећам да куцнуо је час.