Кристина Павловић Рајић | ДОСТА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






2. април 2018.

Кристина Павловић Рајић | ДОСТА



Земљу ми откиде да крваве јој груди
И мога Риста крст окрену
У криж  лопатасти,
У грб тајни,
У срп
Да жиле посече корену
За оба света.

Рат је кум одроду
И псовка над згариштем
Дедова наших огњишту.
Млечни јаук на бради
Белег је некадањем брату.

Свеза у чвор и језик и род
Да оловни буде плод
гелерастог распрснућа.

Још образ и част Србији оста!
И то јој иштеш?!
Е  доста бре, доста! 



Нема коментара:

Постави коментар