верова да га време
заменити неће другим –
што иза леђа му
трептава и сјајна – жељна скока
у незнању га рађа
Спалих своја крила
пре но што згасну тренутка жар
да умирући
знам да изгорех у њему сва,
јер чему живот цео отужан провести
а никад не спознати
како је волети само један трен,
змајевит, силан,
да те понесе, да те однесе
и напоји ватром исконског бивства.
Нема коментара:
Постави коментар