Марија Богичевић | ПРИЗОР

I
Загледана у далека брда,
дању. Са сетом у очима.
Загледана у звезде на тамном небу,
Са сновима у очима.

У души тежак камен,
У души перо лагано.
Перо чисто, малено,
Лепршаво.
У души бреме стамено.

II
Ноћно небо одише
На чудан начин.
На сетан начин.
Сањив начин.

Облаци дању буде
Осмех,
Вољу, живот, лепоту.
Облаци се ноћу не виде.
Прекрива их тмина,
Дубока и непредвидљива.
Сјајна а ћутљива.