на најбоље се положаје усидрише,
све што се могло за себе зграбише.
продужише редове гдје се на милост чека,
брсте задње зелено лишће
и никако да се уморе себе.
Доста касно пробуди им се богољубље,
заузеше прве редове црквених клупа,
олтаре обичним смртницима заклонише
око врата златне крижиће окачише .
Свевишњем се моле да им сачува
здравље, богатство и моћ
највриједније су што земља има.
Заборавише измолити молитву коју
за оне којима младост украдоше,
у дугим колонама у нови свијет отјераше,
на перонима сузе ближњих оставише.
Образ им се зацрвенио није,
они образа немају.
Нема коментара:
Постави коментар