крв своју узаврелу
кад
песму о љубави пишеш
о
небу у себи певај
као
Амихај на тврдој земљи
као
Буковски на месецу, у месецу
и
остави Траг искрен до бола као
Црњански
пусти
бујицу из себе
из
вољеног бића у себи
и
крикни као Цесарић стихом
пролиј
осећања, крв своју узаврелу
белином
папира
Нема коментара:
Постави коментар