ноћас, смрвљени крици
искачу,
падају, истопљени на
постељу, капи
топле крви порођених
уздаха, као жар
просипаш у црвене
мрље страсти,
исјецане влагом
у капи оргазмичног
олакшања, без кајања,
разапео сам ћутњу
на твој сочни
пејзаж, клизећи, поред
дјевичанског извора вјетар,
у крицима твојим, пред
вратима, идилична зимска
ноћ, склупчана у своју
самоћу.
Нема коментара:
Постави коментар