док стоји још ту
творна скица твог погледа
и личи на најљепшу птицу.
И чекам је, оку блиску
да укратко саопшти спис,
остаће ми издржај с тобом,
до краја привидних дана.
Знаш да у другачијем свијету
боље као појам у бесмислу,
илузија мрвицама храни.
А ти, прођеш ме понекад,
тек да нечују с дна
дам слободан дан.
Нема коментара:
Постави коментар