и руке су такође измрешкане гушће
сећањима
звуци мога имена су крхкији
од порозног леда у рано пролеће
као отопљена вода
сићи ћу до мора
пре но што додирнеш моју обалу
лицем на север
мислима на исток
новчићи на мојим капцима
показиваће пут мудрацима
камење на дну морскоме
светлеће рибама
и душама дрвећа пијаних бродова
који нису успели
да се врате кући
➤С украјинског превео Јарослав Комбиљ (2013)
Бохдана Матијаш (1982)
Украјинска песникиња, преводилац, новинар,
књижевни критичар, уредник часописа „Критика“ и „Украјински журнал“.
Нема коментара:
Постави коментар