међу своје скуте и цара,и слугу,
зарад мога сопства што клати се у луку
не одбаци даре из мојијех руку.
све што имах дадох,ставих на трпезу,
часак тихе среће и безмјерне боли,
све своје дрхтаје и наде процвале
на дланове ставих,теби да заволиш.
ово мало патње и радости понад све
што ми чарно срце за тебе изгара,
овај грумен душе кô одваљена стијена
теби стреми свиме, теби повјерава,
теби у ноћима стихове изговара...
Нема коментара:
Постави коментар