Којом су ходили смртници ти,
Душа њихова била је празна,
У тај час, тмурни и зли.
Хиљадугодишња молитва ова,
За грешника у вјечност лети,
Да се поруше страх и злоба
Што тихо навиру из врчева светих.
Дјево милосрдна, прихвати раба свога,
Што весеље и тугу не умије скрити,
Преклиње те тужно, жалосна сова,
Доцније од њег' ползе неће бити.
Узми под скуте Јуду Искариотског,
Грешно биће што разара похлепа,
Оног што иште твоје прекрасно здање,
Више него воде и хљеба.
Одагни све магичаре црне,
И друге мисли, зле и нијеме,
Спаси га самоће и туробне смрти
Што су му се насадили на тјеме.
Помози, у предвечерје живота,
Милосрднице, у овај позни час,
У сутону искре што стољећима хара,
На раскрсници друмова важних.
Нема коментара:
Постави коментар