И врисак с куле не чу нико
до два срца истог крвотока
он је у њој као бик рик'о
у њему она водњикавог ока
Под њима су горели векови
крви исте што их сад раздваја
док у споју дрхте им удови
у капљи зноја тајна им одаја
Чедност буја док се не истопи
од надошле прећутане страсти
истог млека што сећање шкропи
врисак с куле затурене части
29. август 2018.
New
Анђелко Заблаћански – * * *
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар