ви који немате ништа осим шеталишта,
кроз вас што теку реке правде,
ви који се пењете тужни уз жовота скалинаде.
Певајте обични, тихи, племенити,
ви који носите небо у себи,
ви паметни знањем стамени,
ви чије стихове грле стихови нежни рањени.
ви који немате ништа осим шеталишта,
кроз вас што теку реке правде,
ви који се пењете тужни уз жовота скалинаде.
Певајте обични, тихи, племенити,
ви који носите небо у себи,
ви паметни знањем стамени,
ви чије стихове грле стихови нежни рањени.
Нема коментара:
Постави коментар