прелијева се радост на оке,
и све се чини као измаглица;
пољане зелене, мокре и широке...
кад смирај дана поплави обзор,
када се тама увуче кроз пруће
полијежем дневна сновиђења,
идем у сутра, напуштам јуче...
ноћ ће освијетлити дубоке раке
затртих сумњи и спотицања,
ал' јутро ће сванути опет, и опет,
на длану неба вјечита свитања...
2018.
Нема коментара:
Постави коментар