овим мојим.
Све су речи писане словима,
оним нашим.
Безброј речи а тридесет слова,
тек толико.
Нема више ни мање гласова,
баш толико.
Свако слово слика свога гласа,
уврнута.
Нека више, друга само овлаш
заврнута.
Консонанти као кости стоје,
не тек тако.
А вокали на прсте се броје,
ко да поје:
А Е И О У,
А Е И О У.
Па ни речи нису одвојене,
свака за се.
И оне су мислима везане.
А то зна се:
Свака мисô за себе говори,
друго збори.
Више мисли једну песму твори,
што жубори.
Написана ил' речју казана,
као јава,
Тек тада је мисао рођена,
она права.
Било песма, роман или драма,
кад се каже,
Све су мисли и речи о вама,
свима и најдраже.
Нема коментара:
Постави коментар