Откад све је тихло
као гране
мрзлог
белог бора
не чује се њихај
нити ропот њедра
у шумици зова.
Све је
само лажа
шећерна
на тај осврт
наге пољубљене
док у освит зоре
сасвим
тако решне
на смрзотине
иглице белоборове.
6. септембар 2018.
New
Велика Томић | ИГЛИЦЕ БЕЛОБОРОВЕ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Веома сам почаствована, захваљујем Уредниче!
ОдговориИзбриши