Здравка Бабић | АРИЈА

Видјела сам
да си задрхтао,
кад  си опипао
звијезду падалицу,
одбјеглу сузу
с линије длана
због које је
море замаглило

Зажмури!

Тај сјај у трави 
нека ти душу опече.

Њежно пољуби ожиљак
у мојим зеницама

Отисак твојих усана
написаће
Арију