Зорица Тијанић | У ПРОСТРАНСТВУ НЕДОСТАЈАЊА

Где да скрасим немире у пространству недостајања
Где да се одморим када празнина у сновима
Доноси неисписано
Свака је соба место на којем тугујем
Свака је тишина ехо вриска
Безброј је отворених врата
Зидова белих
Испод ноктију
Испод срца
Где да скрасим немире своје
Кад нема остадох испружених руку
У погледу затамњена страст
Пробудити је више
Неће моћи
Долазиш
Одлазиш
Где да скрасим немире своје
Кад у пределима сна крадем ти поглед
Да прикујем га за груди
Да срце ишчупа
Што већ одавно не живи
Одавно, одавно већ...