Да то не може избећи свако ко носи
заштитне наочаре.
Да ће садржај њихових полупуних
чаша ускоро испарити.
Да ће Универзитет остати затворен
до даљњег.
Да је гуза Ким Кардашијан забрањена.
Да је идеја о будућности изненада старомодна као тањир за вечеру направљен у Западној Немачкој.
Да је цена осигурања куће управо порасла за десет хиљада посто.
Да недостатак сигнала на њиховим мобилним телефонима није зато што пролазе кроз
тунел.
Да чак ни фризура спикерке Фокс њуза више није
савршена.
Да је Адолф сада други
најомраженији политичар у историји.
Да станица на којој се зауставља
овај воз више не постоји.
Да је свештеник који ће их исповедати последњи пут само момак у одећи,
коју је његов брат
недавно носио на маскенбалу.
Да је Бог скелет који све зна и
једног дана ће проговорити.
Кевин Хигинс (Kevin Higgins) је ирски песник, рођен 1967.
године у Лондону. Објавио је пет збирки поезије од
којих је најновија Песма над песмама 2.0:
нове и изабране песме (Song of Songs 2.0: New & Selected Poems,
2017). Његове песме су преведене на неколико језика. Хигинс је ко-организатор
књижевних догађаја „Over The Edge“ у Голвеју, Ирска. Држи радионице поезије у
Уметничком центру Голвеј, предаје креативно писање на Техничком институту у
Голвеју и директор је креативног писања Галерије летње школе НУИ. Он је
критичар у новинама The Galway Advertiser.
Нема коментара:
Постави коментар