Тај први стих што пјесму води даље,све до твог срца у јесењем рују,
прекину контролар, стрпа га у раље:
Карте на преглед! Најави олују.
Оловка задрхта, папир клизну, паде,
Пружам возну карту, свега ми је доста.
Бахати контролор моју пјесму краде,
одоше стихови, али љубав оста.
Још бих да пишем, но не иде даље.
Куд ли нестадоше ти стихови јасни?
Умјесто љубавне, поруку ти шаљем:
Не жури с вечером, аутобус касни!
19/20. 10. 2018.
Нема коментара:
Постави коментар