Да ухватим месечеву сенку,
С тобом далеко да отпловим,
На врхунцу песмом да те творим.
Из душе ћу себе да ти дајем,
Амброзију сочну да попијеш.
Зацарићу на том месту малом,
А на престо посадићу тебе.
Од грљења руке су нам тешке
И падају на сва скрита места,
Да у мраку стопим се уз тебе,
С тобом сам богиња себи далека.
АНА ИСКРЕНА ЧЕСТИТКА И ЈОШ ВЕЋА КЊИЖЕВНА ОСТВАРЕЊА.
ОдговориИзбришиЧЕСТИТАМ АНА,НА ПРЕЛЕПОЈ ПЕСМИ.
ОдговориИзбриши