љубим те иза окуке сна
у шипражју живота дуго скриваног
само од нас двоје
љубим те уснама немим
пред твојим страстима
наслућиваним у тишини
љубим ти дугу у очима
кост у грлу
линије твоје женствености
љубим росу у мирису жене
откинутог с латица
у јесен уцвалих бордо ружа
4. септембар 2018.
26. фебруар 2019.
New
Анђелко Заблаћански – ПРОСУТО ВРЕМЕ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар