за њим чаробни пурпура траг,
ветар се украде с врха брега,
наступи свитац светлости маг.
Искра кроз крошњу севну,
звезда склизну низ мук,
тишину приближи таме сцена,
у њу се скрили и цврчак и звук.
Долазак жене најави љубав,
усне и осмех између стида,
заносна отвори поглед цео,
за четри ока,за два вида.
Звездани рој опипава тмину,
игра светлости у мрклој глувоћи,
рапсодија без звука
Месец задевен јужно од ноћи.
Нема коментара:
Постави коментар